среда, 19. јул 2017.

STARO I RETKO ZANIMANJE - KORPAR





Volite li proizvode od pruća? 

 Ja prosto ne mogu da im odolim.

 Još kao dete sam pokušavala da uplićem grančice i napravim nešto sama,ali ti su pokušaji,naravno,bili bezuspešni. 


 Na vašarima (Obrenovac i Šabac) redovno obilazim štandove sa proizvodima od pruća i divim se korpicama i stolicama koje su tako udobne i savršene za odmaranje,sedenje,leškarenje…. 


 Dugo sam mislila da se korpe i sve druge lepe stvari pletu od žalosne vrbe jer sam samo tu vrbu prepoznvala a onda sam na obali Save videla velika stabla vrbe čije grane nisu visile kao one kod žalosne vrbe a i neko „grmlje „za koje su mi rekli da je ustvari vrba.


 Od jednog korpara sam saznala da se za pletenje u korparstvu najviše koristi crvena vrba i da ona najčešće raste u rečnim dolinama i na šljunkovitim nanosima ali da se ona sadi i gaji za potrebe ovog zanata.





A znate li koliko je truda,rada i umeća potrebno da se izradi jedna korpa?



 Jedan iskusni korpar mi je rekao da u zavisnosti od toga kakva je korpa,treba i do 6 sati intezivnog rada ,odnosno pletenja. 



 Korparstvo je težak zanat i ubraja se u muške zanate jer da bi se došlo do sirovine(vrbe),treba prvo zemlju obraditi, pa vrbe zasaditi,pa okopavati ,kositi…



 Početkom XX veka je u Srbiji ,korparstvo bilo veoma razvijeno i to najpre ,kao i većina zanata,u vidu domaće radinosti. Kao osnovna sirovina korišćena je crvena vrba koja raste na proplancima ,voli vlažno zemljište,ima gipke i savitljive grane i brzo pušta korenje.Od toga na kakvom zemljištu raste,zavisi i kakav će biti kvalitet vrbe jer tvrdo zemljište daje tvrdo drvo ali se takvo drvo teže plete.  

Posle sađenja, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe,ali iako se kaže da „vrba raste kao iz vode“ ima tu dosta posla.Najvažnije je da zemljište na kome se vrba gaji bude bez korova. 





 - Košenje vrbe 


 U kasnu jesen,kad opadne lišće,počinje košenje vrbe.Nekada se kosilo ručno,pomoću „kosira“ a danas je mnogo lakše jer se kosi traktorskom kosilicom. Kad se pokosi, dovozi se kući u dvorište i odmah se klasifikuje po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove a onda nastupa težak i prljav posao.

 - kuvanje pruća i ljuštenje

Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru. 

 Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati a ponekad čak i 12 sati uz nalivanje vode. Nakon kuvanja pruće se hladi a onda se počinje sa ljuštenjem kore sa pruća. Iako se danas to ne radi ručno već postoji mašina koja skida koru,ipak je za ovaj posao potrebna snaga.


 Pošto je pruće oguljeno ponovo se klasifikuje i odredjuje mu se namena pa se ponovo suši.




 – Sušenje 

 Za sušenje je bitno da se pruće ne nalazi direktno na suncu.

Posle par dana sušenja izvrši se proba.Ako prut pri savijanju pukne znači da je konačno sve spremno za pletenje i da počinje najlepši deo posla.




 – Pletenje

Pletenje je onaj najlepši deo posla kada se mašti da na volju ali je pored lepote važna i čvrstina koja se postiže jakim preplitanjem. Kuvano i suvo pruće se pre pletenja korpi potopi bar sat vremena u hladnu vodu koja mu privremeno vraća elastičnost ali ako pletenje potraje,pruće treba češće namakati jer se brzo suši i onda lako puca. 

 Kod pletenja korpe korpar najčešće sedi na niskoj klupi i pletenje počinje od dna ka gornjem delu ,a korpu završava izradom ručki.



 Korpari često koriste i različite drvene kalupe za svaki proizvod. 

 U pletenju se koristi celo pruće ali se pruće može i rascepiti po dužini spravom od drveta koja se zove cepač i koja cepa prut na tri dela.Tako se dobijaju tanke trake koje se zovu vitre.Ove trake se prilikom pletenja drže izmedju kolena i njima se najčešće obavijaju drške ili spojevi na korpama i nameštaju a mogu da služe i za pletenje ali osnovni kostur mora biti od punog pruća.


 – Završna obrada

Kada završi ceo predmet korpar započinje završnu obradu.

Danas to uglavnom znači da se predmet farba,lakira i često ukrašava dekupažom. 

 Meni je najlepši ,naročito nameštaj,u prirodnoj boji. Farbani mi ne deluje toplo i prirodno mada neke kombinacije bele boje i šarenih jastuka mogu lepo da izgledaju i u savremenom stanu.


 – Čuvanje pruća 

Dešava se da korpar ne upotrebi svo osušeno pruće već ga čuva za kasniju proizvodnju.
 Ako je pruće neoljušteno može se upotrebiti ( posle pripreme) i nakon godinu dana a ako je skuvano ,oljušteno i prirodno osušeno,može da čeka na pletenje mnogo duže. 


 -Šta se koristi u mojoj kući 











 I da Vas pitam sada kada ste (ako ste) sve ovo pročitali,da li mislite da je korpa od pletenog vrbovog pruća stvarno skupa?

петак, 30. јун 2017.

A ŠTA JA USTVARI ŽELIM?



Kuvam ja prvu jutarnju kafu i razmišljam šta sve danas moram da uradim.

Sipam kafu u veliku šolju,izadjem na terasu,zapalim cigaretu i u glavi i dalje pravim spisak onoga „moram“.

Spisak je podugačak i dosta toga je vezano za odlazak u grad autobusom bez klime koji se trese i ne miriše baš prijatno.

Dobro,kažem sama sebi,ostani kod kuće jer i tu moraš dosta toga da uradiš.

Da,moram da operem prozore jer su baš nešto bljuzgavi.

Moram da obrišem i prašinu koja se ,ne znam kako, neverovatnom brzinom taloži po nameštaju,pa moram da skuvam ručak....

I dok tako (u sebi )redjam sve šta moram,čujem na radiju da se danas predvidja tropska vrućina i čujem cvrkut malih vrabaca iz gnezda iznad vrata na terasi ,a onda čujem još jedan glas koji mi ozbiljno i odlučno kaže: „ MA NIŠTA TI NE MORAŠ“.

Onda sama sebi(ovog puta poluglasno) kažem:Tačno.Ništa ja ne moram!

Ispijem onda kafu do kraja,zapalim još jednu cigaretu ,podignem noge na tronožac ,uzmem da čitam knjigu i baš mi je lepo.

Dan je tek počeo  i ja mogu sve ,ali ne moram ama baš ništa...

Ne osećam krivicu što ne radim ono što moram već ono što želim a sada želim da uživam u cvrkutu ptica,da čitam i posmatram zelenilo oko sebe.

Inače sam stalno u nekoj akciji i brzini i radim po dve stvari istovremeno.Stalno gledam na sat a svako „moram“ je za mene ustvari  stres.

Zato sam odlučila:

Ne moram da radim ništa što mi ne prija .

Družiću se sa ljudima u čijem društvu sam opuštena i ne moram da vagam svaku reč bojeći se da će je oni pogrešno protumačiti,

Hoću vreme samo za sebe i svoje,često zrkane misli.
  


Komplikovane ručkove ću spremati kad za to dobijem inspiraciju a ekspres lonac mi postaje najbolji prijatelj u kuhinji,

Bljuzgav prozor može da se opere i sutra a danas ga širom otvoriš i dišeš svež vazduh,

Na prašinu nismo alergični pa ni ona ne mora da se briše svaki čas....

Znam da ne mogu tako svaki dan a verovatno bi mi i dosadilo ,ali stvarno sam rešila da odsada radim ono što želim i šta mogu a mogu sve što želim  i želim ono što znam da mogu.

Možda zvuči malo zbrkano, a da li je to zbog tropske vrućine ili što mi se još nije sve sleglo u glavi kako treba,nisam sigurna.

Sigurna sam samo da kad radim nešto zato što MORAM ,to ne ispadne dobro i zato ću se  za svako „moram“, upitati : A što ja ustvari  želim?


петак, 10. март 2017.

PETLJA PO PETLJA I GOTOV ŠAL,KAPA,DŽEMPER ……




Zima već prolazi a ja još pletem i to mi prija.

Verovatno ste i vi pročitale članak o pletenju koji je nedavno objavljen  i u kojem se tvrdi da je naučno dokazano da je pletenje misaona praksa meditacije i koncentracije i da je nerologija priznala pletenje za novu jogu za mozak.

Kažu da pletenje smanjuje nivo stresa i anksioznosti,smiruje i doprinosi osećaju ravnoteže pa se ubrzo osete pozitivne promene u različitim oblastima života.

Kad malo razmislim zaključujem da je ovo uglavnom tačno ali kada sam kao dete počela da učim pletenje,to sigurno nije bio moj motiv.

Nisam tada znala ni za stres ni za anksioznost ali me je privlačila mogućnost da samo uz pomoć dve igle od klupčeta vune napravim nešto lepo.

Pošto sam još u detinjstvu bila malo „na svoju ruku“,odbijala sam da mi neko pokae kako se plete pa sam uzimala mamine „enske časopise“ ,gledala slike,čitala uputstva i petlja po petlja isplela sam sebi prsluk.

Da,bila sam prilično samouverena i nisam htela da pletem šal ili nešto tako jednostavno nego sam odmah krenula sa  modelima gde se petlje“ oduzimaju“.

Ovaj članak koji sam pomenula,naterao me je ne samo da se setim svog početničko pletenja već sam pomislila i na one žene koje su pre stotinak godina plele.One takodje nisu znale šta je to anksioznost i stres ali su, uglavnom zimi i to u društvu provodile mnoge večeri pletući.

Te večeri su i za njih bile prijatne ali one nisu mogle da jednostavno odu do prodavnice  i izaberu vunu koja im po boji i debljini odgovara pa da samo sednu i počnu ovaj opuštajući i kreativan posao.

OBRADA VUNE

Put od šišanja ovaca pa do klupčeta vune bio je prilično dugačak i naporan.

Ovce su se šišale uglavnom jednom godišnje i to leti .

Šišale su se posebnim makazama i to tako da runo ostane u jednom komadu a ostrižena vuna se morala prvo oprati.Prvo se potapala pa onda prala u potoku ili reci pa se onda sušila.

Osušenavuna se razvrstavala po kvalitetu i onda se raščupavala pa se vršilo grubo grebanje većom čvrstom četkom koja je imala metalne zupce.Tako se vuna čistila  a potom se radilo i fino grebanje da bi se vuna lepo izgladila i lakše prela.

Tek kad bi se ovako pripremila,vuna je bila spremna za predenje.

Predenjem su se bavile žene i to najčešće dok su čuvale stoku.

Pri predenju se ovako očišćena vuna privezivala na preslicu koja  se zatakne za pojas pa se levom rukom ravnomerno čupka vuna a desnom se okreće vreteno i nit koja se dobija,namotava se na vreteno.Opredena predja se smotavala sa vretena u klupče.

Ako je predivo trebalo da bude deblje vršilo se pripredanje koje se vršilo na sledeći način:Uzimala su se dva ili tri klupčeta,stavljala u neku posudu iz koje neće“pobeći“ pa su se spajale niti i stavljale na predilo koje se okretelo i predje ponovo upredala i stavljala na motovilo da bi se dobile kanure i vuna mogla da se boji.

Vunena predja se najčešće bojila u lukovini,šljivovoj ,trnovoj ili orahovoj kori ili u prokuvanom lišću i grančicama zelene paprike.

Obojena vuna se ponovo sušila i namotavala u klupka i tek tada
je bila spremna za pletenje.

Plelo se kod kuće ili dok se čuva stoka ali se stvarno uživalo u toku zimskih večeri kada su išle jedna kod druge na posedak da zajedno pletu i druže se.

Sada na tržištu ima mnogo različitog prediva i po sastavu i po bajama ali se često desi da se iznerviram kad mi „zafali“ još jedna štringla a ne mogu da je nadjem u najbližoj prodavnici .Tada se setim kako se nekada dolazilo do vune pa shvatim da mogu i malo da prošetem do druge prodavnice(šetnja je zdrava) ili da kupim drugu boju i malo razvijam kreativnost.

A što se tiče prediva,iako je „mešavina“ mnogo mekša i lepša za rad,ja ipak najviše volim da pletem vunu jer je ona prirodni toplotni izolator.

Unutrašnjost vunenog vlakna preuzima vodenu paru a spoljašnja površina odbija vodu pa suvo vuneno vlakno može da prihvati i do  33% vode u odnosu na svoju težinu a da se nema osećaj da je vlažno.

Vuna se suši mnogo brže od pamuka  a vlakno je elastično pa se ne gužva kao pamuk ali ću uskoro početi da pletem i od pamučnog prediva jer stiže leto.

Evo nekoliko mojih radova da ne bude da samo pričam i pišem o pletenju.




 

 

www.starizanati srbije rs