среда, 31. август 2016.

OVO JE MOJ PAS - LOLA






Ovih dana na FB svi igraju igru "Prihvati izazov" pa sam se i ja priključila.

Listajući album sa starim slikama nadjoh i sliku moga Lole.

Lola je bio divan pas.Čistokrvni avlijaner!

U našu porodicu je stigao mnogo pre mene.

Njega je moja mama pronašla kao štene u vozu.

Kao tek diplomirani agronom, po odluci ministarstva ,krenula je u Preševo gde je dobila prvo radno mesto.

Kasnije je pričala da je ušavši u voz,sela do prozora i spremila se za dugo putovanje u nepoznato,kada je čula neko šuškanje ispod sedišta.Sagla se i ugledala malo debeljuškasto štene koje je odmah uzela u krilo.

Od tog trenutka njih dvoje se nisu razdvajali.Bili su itekako potrebni jedno drugom.On je bio mali,nemoćan i napušten  a ona se takodje osećala izgubljeno jer je odlazila u potpuno nepoznatu sredinu.

Kasnije,kada je upoznala moga oca i udala se za njega,Lolu je donela "u miraz".

Lola je stvarno bio neobičan pas.Jednoga dana je negde pronašao i doneo napušteno tigrasto mače koje je dobilo ime Vanjka i ostalo da živi sa nama a Lola ga je čuvao i pazio.

Kada sam se ja rodila a Vanjka već porasla on je svoju brigu i pažnju usmerio na mene.

Znao je satima da leži ispod mojih kolica i od dobroćudnog psa koji je bio spreman sa svima da se mazi,postao je pravi čuvar.

Nikome nije dozvoljavao da zaviri u kolica i vidi "slatku malu bebu".

Ne,nije nikoga napao već bi samo zarežao i nastavio da drema.

U svim mojim sećanjima na detinjstvo Lola ima značajnu ulogu.

Evo sada vidim da i ovo što pišem liči na tekst nekog deteta!

Doživeo je duboku starost(16 godina) a mi dugo nismo mogli da ga prežalimo i da se naviknemo da ga više nema.

Ovo je jedina njegova fotografija koju sam našla a tu je već bio i poznim godinama.

Bio je to pas bez pedigrea,nije gajen po prvilima,hranjen granulama i po raznim tabelama ali je imao mnogo ljubavi koju je uzvraćao i mislim da je u tome tajna njegove dugovečnosti.

уторак, 09. август 2016.

VOLITE LI NAKIT ?








Znam  da će mnoge žene reći da ga ne vole i da ga ne nose.

Možda samo burmu.

I sama spadam u one koje se ne kite baš previše.Oni sjajni kamenčići(dijamanti,brilijanti,rubini...) me nešto ne privlače ali kada vidim FILIGRANSKE narukvice,prstenje i broševe, moram da  zastanem i da im se bar divim.

Istina,danas retko može da se nadje pravi filigranski nakit osim u muzejima i antikvarnicama  jer je filigranstvo u Srbiji postao zaboravljen zanat iako je to  zanat koji se svrstava u umetnost.

Majstori ovog zanata nemaju mustre i šeme.Oni „iz glave“  od filigranske žice prave šare(krugove,cvetiće,geometrijske šare) pa na  ovako izrađene predmete ponekad stave sitne metalne kuglice i ukrasni kamen.

                                    fotografija sa interneta(pokimica.com)

Kažu da  sada izloge svetskih metropola uglavnom krase radovi majstora filigrana iz Italije,Indije i Rusije mada su mnogi komercijalizovali svoj rad pa umesto ručnog izradjuju liveni ili poluliveni nakit.

Ima,medjutim kod nas još pravih majstora ovoga zanata koji rade ručno i stvaraju prava mala remek dela  tako što srebrnu ili zlatnu žicu savijaju,upliću i medjusobno vezuju formirajući složene motive .

Ovi motivi su se nekada polažu  na metalnu podlogu ili su ostaju slobodni(čipkasti)


                      KAKO JE I KADA OVAJ ZANAT STIGAO U SRBIJU


Filigranski zanat je zapravo nastao u okviru  kujundžijskog zanata.

Najpre su kujundžije izradjivale nakit  koji je ispunjavan ornamentima od isprepletanih  srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači "nešto precizno"

Vremenom su se majstori filigrani usavršavali , osamostalili i počeli da pored nakita prave i kutije za čuvanje nakita i novca,lule,ženske  torbice,da ukrašavaju oružje(ručke za sablje,noževe,puške)
                                    fotografija sa interneta(pokimica.com)
                                 
Filigran je bio veoma raširen i u starom srpskom zlatarstvu i predstavlja srpsko srednjovekovno nasleđe a na formiranje filigrana i srpskog zlatarstva uopšte veliki uticaj su imali i Istok i Zapad.

Početkom XIII veka u Srbiji počinje da se izradjuje skupoceni nakit i u prvo vreme se u njegovoj izradi vidi jak uticaj Zapada ali već krajem ovog veka preovladava uticaj Vizantije.



Prsten Stefana Prvovenčanog(riznica Studenice XIIIvek) je primer preplitanja stilova na izradu nakita u Srbiji . Precizna izrada, zlatna filigranska žica, granule, sve odaje ruku majstora koji je izvanredno dobro upoznat sa tananom tehnikom filigrana

U naše krajeve filigran je  došao pod uticajem Vizantije što se vidi na sačuvanim primercima prstenja i narukvica koje su najčešće izradjivane od srebrnih pločica na koje je lemljena filigranska žica.

Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili u liturgijskim službama.

Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv "srma" i filigran postaje jedna od najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.




                      KAKO SE IZVLAČI ŽICA ZA FILIGRAN


Kao što sam već rekla,filigar se najčešće radio od tanke srebrne žice a žica se dobijala tako što se srebro topi na temperaturi preko 1.000 stepeni a 
dobijena tečnost  se zatim uliva u minijaturne kalupe pa se dobijena žica kuje na nakovnju i isteže sve dok ne dobije željenu debljinu.

Izvlačenje na kalibar se vršilo pomoću metalne ploče sa više otvora različitog prečnika a najuži otvor je bio debljine vlasi kose.

Kasnije se za izradu srebrne žice koristio „rubin“,odnosno kružna mesingana pločica sa rubinom  i rupicom na sredini kroz koju se provlači žica.

Vremenom se alat menja i usavršava pa se za izvlačenje žice koristi i čekrk.

 To je sprava u obliku sanduka koji je na sredini imao pregradu od drveta u koju je umetan „srmenjak“ kroz koji se provlačila žica ,a na krajevima sanduka su bili valjci sa ručicama za okretanje.




Žica se namotavala na jedan valjak ,provlačila kroz "srmenjak", namotavala na drugi valjak i motala ručicom.

Krajem XIX veka počinje da se koristi mašinski napravljena žica koja,u zavisnosti od toga za šta će se koristiti,može biti jednostruka ili upredena od dve ili više žica.


                        IZRADA FILIGRANA


Prema načinu izrade, filigran se delio na pravi i pseudofiligran ili lažni filigran.

PRAVI FILIRAN se radio na dva načina:


PRVI NAČIN( Vazdušasti ili lelujavi filigran)
Kod ovog načina  mora da se prvo uradi osnovna kontura(mustra) koju majstor zamisli i ona se radi od deblje žice a kasnije se radi „punjenje“,odnodno ispunjavanje prostora tanjim žicama.




 DRUGI NAČIN  za izradu podrazumeva  srebrne niti ili trake kao podlogu  sa šarom  koja je u stvari baza.
Kada se svi delovi spoje, a spajaju se lemljenjem , sledi dopunsko ukrašavanje.Dodaju se sitne srebrne kuglice,sitnije i krupnije pločice različitog oblika,pa tračice i polulopte a često se dodaje i ukrasno kamenje.






LAŽNI FILIGRAN


Se radi tako što se predmet izlije u kalup a zatim se doradjuje struganjem,graviranjem,bušenjem i kuckanjem kako bi ličio na pravi.

Ovog lašnog filigrana je danas sve više jer se izradjuje brže i za njegovu izradu nije potrebno majstorstvo i umetnički talenat.

Samim tim ovakav nakit je i jeftiniji i brže se i bolje prodaje .

Ovi predmeti su znatno grublji,nemaju lepotu i prefinjenost pravog filigranskog nakita ali su dostupniji kupcima koje sve više interesuje cena a ne da li je to ručni rad.