четвртак, 26. новембар 2015.

STAROSRPSKI PSI SILVANI - DAR OD BOGA (Najstarija srpska rasa i jedna od najstarijih rasa uopšte )


           



Silvan je rasa pasa o kojoj se danas malo zna.


Kažu da svako ko o ovim psima nešto zna,mora dobro da poznaje i istoriju srpskog naroda ali i mitove i predanja koji se prenose sa kolena na koleno.

Ja ne spadam u te dobre poznavaoce ali me je zainteresovala priča o ovim psima.

Napisaću ono što sam pronašla o njima  i  neka mi bolji poznavaoci ne zamere ako nešto nije tačno već  neka dodaju ono što oni znaju.

Legenda kaže da ova rasa i  dalje postoji,da se nit nije prekinula ali da ih gaje u tajnosti .

Veruje se da će biti u opasnosti i sami psi i  njihovi vlasnici ako se javno obelodani vise priča o njima.

 Ljudi koji imaju ove pse stvarno  nisu raspolozeni za pricu o njima i smatraju  da je dostojanstvenije  i da rasa izumre, nego da je izmene i omekšaju kako bi je ljudi lakse prihvatili

Zašto se boje da će ljudi želeti da omekšaju ove pse?

Da bi se znao odgovor na ovo pitanje stvarno se mora znati i istorija našeg naroda ali i predanja.

Srbi veruju  da je licno Bog  ove pse podario  nama i to još od postanka sveta, da bi nas čuvali od raznih nevolja.

Srpski Silvan  je vekovima korišćen kao čuvar krupne stoke,  čuvar imanja ,telohranitelj, veliki lovac  i borbeni pas i uživao  je veliko poštovanje zato što je nezavisan,veoma  inteligentan i  rezervisan pas koji razvija jaku vezu samo sa jednom osobom i njenom imovinom.

Ima jako izražen zaštitnički instikt ali i  lovački i ubilački.

 Silvan ili Zmaj je bio pas srpskih pastira i seljaka i njima je bo sve,od čuvara stoke i kuće pa do zaštitnika od demona i zlih sila.

Zbog svoje inteligencije i  neopisive hrabrosti on postaje vrlo bitno oružje srpskih ratnika i simbol i pratilac viteškog bratstva poznatog po imenu Red crvenog zmaja pa su samo vladari i članovi viteških redova su imali pravo da ih gaje i oblikuju.



 Ovaj pas je poznat  po tome što kada udje u sukob,konačan ishod mora biti smrt,ili njegova ili njegovog protivnika.

Takodje je poznat i kao tihi ratnik i „nemi“ zaštitnik koji retko laje pa je zbog   toga često korišćen u  skoro svim vojnim sukobima na Balkanu a znamo da je srpska istorija bila veoma burna pa je veliki broj ovih srpskih zmajeva izginuo na bojistima .

Medjutim,pravi pomor ovih pasa se desio posle Kosovske bitke jer su Turci pse smatrali za nečiste životinje  i Šejtanove pomoćnike.

U toku  I i II Svetskog rata ponovo su se dešavala masovna ubijanja pasa koji su čuvali imanja svojih gospodara pa je već retka rasa skoro nestala.

Svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je  malo.

Kažu da postoji pisani dokument  koji se odnosi na Silvane,poznatiji pod imenom “Zakonik Rase”za koji predanje kaze da ga je pisao jedan Car Dusan .

Ne zna se da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili je bio zasebno pisano štivo ali  taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni  zapis o jednoj rasi pasa.

Citat iz Dušanovog zakonika vezan za Silvane(Zmajeve) kaže:

“Svima onima koji zmajeve drže,ovaj zakonik neke se u um postavi i dovjeke poštuje,jer zmajevi su uz nas od davnina,od prije nego što smo slovo imali,pa ih valja poštovati I čuvati,jer su od Boga.Kao što nas bez zmajeva ne bi bilo,tako nas bez zmajeva neće ni biti”

Kao što sam na početku rekla,priča o silvanima je mešavina istorije i legendi.Ne znam šta je od svega ovoga tačno ali postoji verovanje da ova rasa i dalje postoji ali da je njeno očuvanje u rukama Zmajara,koji ne žele da se rasa širi medju običnim ljudima,jer po njihovom mišljenju mi to ne zaslušujemo zato što smo napustili i odbacili svoju tradiciju, običaje i identitet.



 (  fotografije su preuzete sa Googla)

                       http://www.starizanatisrbije.rs/