среда, 07. октобар 2015.

SARAČ - KOŽAR-SEDLAR





Saračka radnja

U izlogu  jedne  pomalo neugledne radnje ,obešeno na metalnoj šipci,visi mnogo raznobojnih ogrlica za pse.

Tu su i povodci  za pse različitih dužina i debljina,pa korpe za njuške razliitih veličina.

U jednom delu izloga su izloženi  kožni kaiševi i nekoliko novčanika.



Iznad radnje stoji natpis  SARAČKA TAŠNERSKA RADNJA



U radnji , ne većoj od 10m2 oseća se starinski miris-miris kože.

Posmatram rukotvorine ovog majstora. Gledam predivne kaiševe, povodce, ogrlice, davilice i sve ono što viđamo na psima u  gradu.


Mladji čovek,očigledno vlasnik radnje,razgovara sa jednim kupcem a ja posmatram okolo i u uglu primetim starijeg čoveka  oko koga se uredno složen nalazi alat koji kao da je deo muzejske postavke.

Tu je saračko šilo i igla kojom se ručno ušiva, pa  mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa..

Iako sam i sama ušla da kupim povodac za psa , prilazim starom majstoru i posmatram njegove žuljevite ruke i koncem zasečene prste kako vešto buše kožu ,provlače i zatežu konac.

I nekako spontano započesmo priču o njegovom zanatu  
.
Sarači spadaju među najstarije zanatlije.



Prvi sarači su se kod nas pojavili još u 15-tom veku i bili su veoma značajni i cenjeni.  Tada su pravili razne predmete od kože, pre svega ulare,samare,kandžije,sedla, opasače, kajase ,konjsku opremu i opremu za putnike - reče mi majstor.

Kada je on počinjao da radi već je bila manja potražnja za amovima, samarima,  i ularima ali su se izradjivali opasači,novčanici,futrole za vatreno oružje,kvalitetne i unikatne putne torbe....

On je nabavljao i koristio fabrički obradjenu kožu  a nekada su sarači sami vršili i obradu kože.



Sada je,kako mi reče ,jako teško nabaviti kvalitetnu kožu jer se kod nas niko više ne bavi preradom kože.

Danas plastika i eko koža potiskuju predmete od kože jer predmeti od kože traže mnogo stručnog ljudskog  rada i preskupi su za većinu stanovništva.Sve ono što su nekada izradjivali sarači danas se pravi od plastike .Ti proizvodi su lagani,otporni na vodu i jeftini a ono šta napravi sarač treba da bude jako,kvalitetno i da traje.

Posla je ,onog pravog saračkog,svakim danom sve manje pa se njegov sin koji je nastavio tradiciju,prilagodjava novim okolnostima i sada prave i tašne od eko kože i galanteriju za pse.




On je već nekoliko godina u penziji ali dodje tako u radnju da malo radi.Sada upravo radi novčanik po porudžbini jer još ima mušterija.Ima i onih starih koji donose nešto na popravku ili da naruče nešto novo ali i novih.

Jer ako neko hoće da ima nešto što je lepo i unikatno ,on kupuje kod sarača.

 Na kraju smo oboje zaključili da je sarački zanat veoma težak i ne može svako da ga radi.

Za  ovaj zanat potrebna je ljubav,jake ruke za probijanje i šivenje kože i čelična volja.

Majstor reče da će on sve dok bude imao snage u rukama dolaziti u radnju i raditi na starinski način a njegov sin će se prilagodjavati uslovima tržišta jer tako je uvek bilo.



Onaj ko se nije prilagodjavao,propadao je i zatvarao radnju.

Sve vreme dok smo pričali on nije prekidao rad.


Kupila sam povodac po koji sam došla i poželela majstoru da još dugo radi .