уторак, 21. април 2015.

KONOPLJA-KUČINA-KUDELJA


Biljka prošlosti koja nam donosi budućnost
   http://www.starizanatisrbije.rs/


Tradicionalna, danas skoro iskorenjena biljka, od koje je moguće napraviti preko 20 000 različitih proizvoda. 

Gledam juče jutarnji program TV Pink.

Gosti su profesor doktor Danica Grujičić  predsednica radne grupe ministarstva
zdravlja formirane da izradi zakon o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe i Antonije Kovačević, predsednik  udruženja "Lekalizacija Srbije" .Razgovor je počeo da teče  normalno ali se ubrzo pretvorio u svadju i bio prekinut.

Nemam nameru da komentarišem ni njihove stavove ni ponašanje .

Pomislila sam kako je ova neobična biljka ponovo došla u centar pažnje(ne samo
kod nas) i upitala se šta mi ustvari o njoj znamo.

ŠTA ZNAMO O KONOPLJI ?

Mislim da većina nas vrlo malo zna o ovoj neobičnoj biljci osim da je opasna droga i da je njeno gajenje zabranjeno.
Istina je medjutim da je konoplja (lat: Cannabis)  jednogodišnja biljka  koja
ima više  vrsta: gajena (industrijska) konoplja , indijska konoplja i  divlja konoplja .

O poreklu konoplje postoje različite priče.

-Kažu da je Bog podario konoplju ljudima da im služi za sve.

- Postoje verovanja  da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada
Himalaja, i već vekovima se koristi u različite svrhe.

-Neki  veruju   da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi – nefilimi tj.
divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira.

- Mnogi tibetanski budistički sveštenici smatraju da je konoplja najsvetija biljka na svetu.

BILJKA ZA SVE

 Ova jednogodišnja biljka sazreva vrlo brzo, od proleća do jeseni, i apsolutno svaki njen deo je upotrebljiv, bilo u industriji, medicini ili ishrani.

Industrijska konoplja, koja ima možda najširu upotrebu na planeti, u najgorem
slučaju je dvostruko isplativija od pšenice.

Gajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“ i sve do 20. veka bila je naisplativiji usev na tržištu.

 Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće,
goriva, građevinskih materijala,  itd.

ZA ŠTA SVE KONOPLJA SLUŽI

Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 6000 hiljada godina.

Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura.

- 4500 pre nove ere - Konoplja je korišćena  u Kini za užad  i ribarstke mreže.

-Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke
Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje.

- Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje kao i sve školske knjige do 1880.god
.
-Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk „kao bolji“.

- Originalni džins koji je pravio Levi Štraus(popularne “leviske) bio je od
konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke.
Današnje farmerke su od pamuka i svi znamo koliko traju ali biznis sa džinsom bi načisto propao da su farmerke i dalje pravili od kudelje, zar ne?

-Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa
.
 - Džordž Vašington i Tomas Džeferson su uzgajali konoplju.

 - Henri Ford 1941.god. razvija automobil koji koristi pogonsko gorivo napravljeno od konoplje.
    Vrata su bila napravljena od konopljinih vlakana, kao biljka je 4 puta jača od
    metala.

-Od konoplje se pravi gorivo, koje je u prošlosti korišćeno za lampe, a danas se
  koristi kao alternativno gorivo naftnim derivatima (tzv. biodizel).

- Presovane stabljike konoplje se koriste kao građevinski materijal. Zidovi od
  konoplje su jači od betonskih, a ujedno lakši i elastičniji.

- Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.


 KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan a biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

 1916.god. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće.

 „Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu“, zapisano je u
američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.
Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali a plastika od naftnih derivata se ne
razgradjuje.

 Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Najpoznatiji neprijatelji konoplje su :

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov „Hearst Paper Manufacturing Division“ .On je posedovao  brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko
najuticajnijih novina. 
Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnogbiznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara,ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne
investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937.
patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili
plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon… Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz 
drveta.Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.
Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

 Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u
 petrohemiju pa jeskovan  plan: konoplja se mora zaustavi


BILJKA KOJA NAS JE IZVUKLA IZ POSLERATNE BEDE


Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina.Svi
narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala ona se u kontinuitetu koristi do dan danas. 

U Srbiji se za ovu biljku koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak"pseći" rad) i težina (zbog težine tkanine).

Jugoslavija se sredinom 20 veka. ubrajala medju najznačajnije proizvođače ove
industrijske biljke.  U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike. U 
Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do  Engleske.

Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju,na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu.... Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.

Biljka koja nas je "izvukla iz posleratne bede" danas se skoro uopšte ne gaji, iako Srbija ima povoljne klimatske uslove i kvalitetnu zemlju, pre svega zbog
nezainteresovanosti, slabog obrazovanja i nepostojanja kudeljara.

Danas ću ovde da završim priču o konoplji  ali ću je nastaviti.

Nastaviću pričom o konoplji u Srbiji u prošlosti i o nekim starim zanatima koji su

koristili ovu neverovatnu biljku kao sirovinu.