четвртак, 24. мај 2018.

KULT DRVEĆA KOD SRBA




Jeste li čuli za dendroterapiju ?

To je pravac u narodnoj medicini  koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje i ono koje nam oduzima energiju.

Verovatno ste čitali o tome da kada se loše osećate trebate da odete do nekog drveta,da ga zagrlite i čim povežete svoju energiju sa energijom drveta osetićete pozitivno dejstvo na svoje fizičko,psihičko i emocionalno zdravlje.

Poslednjih godina se puno piše o tome,a u Japanu je popularna ShinrinYoku metoda(šumsko kupanje) mada je lekovita moć drveća poznata od davnina.


                                                         KULT DRVEĆA


Uporedo sa kultom vode,vatre,sunca i groma,a pre nego što su se pojavila različita paganska božanstva,rozvio se i kult drveća.

Kult drveća i rastinja uopšte,kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

Kult drveća je nastao verovatno kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drveću.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, kao npr.: hrast Perunu,  lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže“da kucnem u drvo,da ne čuje zlo“.Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta  ,a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da „zagluši uši“ tim duhovima,kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Sloveni su takodje verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem,a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve.





Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima.Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva,sve do kraja 15.veka.

 I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili,a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić .

Svedoci smo da i danas naš narod posebno ceni hrast (drvo zapis)o čemu sam već pisala.





LESKA


Se smatra za dobro drvo.Kod našeg naroda postoji čitava religija ovog drveta.Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da čuva od groma jer se pod leskom ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice.Loptica je veličine jajeta,crne ili sive boje i smatra se da je onaj ko je nadje,našao sreću i da treba da je čuva.

Na Djurdjevdan se od leskovih grančica prave krstići koji štite  kuću i imanje od zlih i opasnih sila.

Veruje se da leskina šibljika ima veliku magičnu snagu i da ona može da ispuni svaku želju.Ovom šibljikom se može ubiti djavo,može čovek da se pretvori u životinju pa se čak i mrtvac može oživeti.

Leska je po narodnom verovanju i drvo znanja i  onaj  ko bi u usta stavio meso zmije koja živi pod leskom razumeo  bi govor životinja,a onome ko bi pojeo srce te zmije svaka bi travka rekla za koju je bolest ona lek.




 LIPA
 se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo.

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka.Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak,a od meda su pravili svoje omiljeno piće- Medovinu..


U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu,odnosno da nekoj domaćoj životinji(obično kokoški),odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.



BREZA  



Je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana.

Često su,zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke,a bolesnici koji su imali groznicu,odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo jer je Isus šiban brezovim granama.

Lekovita svojstva breze su i danas poznata.Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose,a brezove grančice se koriste u saunama.


BUKVA



Se smatrala za dobro i korisno drvo.Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci.

Od drveta bukve pravile su se ritualne lule,a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo,a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta.

Poznato je i  da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.


JASEN



Je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan.

Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi a ako je ispod ovog drveta izvirala voda,smatralo se da je to sreća za ceo kraj.


TISA


Je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo.

Ovo drvo se ne seče ,a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.



ORAH



 Za orah su takodje vezana interesantna verovanja.

Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće,kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću,tako i zbog senke koja pada na kuću,a za koju se verovalo da predvidja smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan,a možda se više i neća probuditi.

Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv,to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše a nekada i poseče.Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu.

Ali bez obzira na sve,plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.


BREKINJA



se smatra ukletim drvetom jer se veruje da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta.
Drvo brekinje se nikada ne seče niti se njime loži vatra.Veruje se da bi se onaj ko odseče brekinju,razboleo,ukočio ili bi naprasno umro.

Ako se neka grana sama odlomi od nje su se pravili jarmovi i čunovi za razboj.


DREN 



Je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće ,a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena a za Djurdjevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.


ZOVA  



Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini a na osušenom drvetu zove,zimi raste pečurka „Judino drvo“,zova se smatra za demonsko drvo.


VRBA 



Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi  se ohrabrili.Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava  realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.

To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo.

Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju ,njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.
Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.


TUJA 



Se ne smatra za dobro drvo i ne sadi se blizu kuće jer ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju,a da se ne zna zbog čega.
Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće.

JORGOVAN  



Je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo.

Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen,to najavljuje smrt nekog mladog a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši,to najavljuje sušnu godinu.


KESTEN 



Ovu priču ću završiti sa kestenom jer je ovo drvo za mene nekako posebno.

Pošto sam rodjena u mesecu junu ,a u dvorištu kuće gde sam rodjena je bilo ogromno stablo kestena,ja sam celo prvo leto svog života provela u hladovini koju je pravila krošnja ovog drveta.

Moja kolica su bila „parkirana“ u dvorištu.Iznad mene su bile grane kestena a ispod kolica naš pas koji me je čuvao.

Bilo je to mnogo davno i više ne živim u tom dvorištu.Odavno nema ni našeg psa Lole,a verovatno ni tog kestena ali se ja nekako raznežim kad vidim kesten u cvetu a uvek se sagnem ,pokupum i neki opali plod i stavim ga u džep.

Inače u narodu postoji verovanje da druženje sa ovim drvetom donosi srećne okolnosti.
Poznato je i da kesten olakšava reumatske bolove,uklanja nesanicu,oslobadja od depresije, anksioznosti , uroka i podmladjuje.


Kao što sam rekla,rodjena sam u mesecu junu i u horoskopu sam blizanac, a nedavno pročitah negde da BLIZANCIMA odgovara – orašasto drveće, tanko i sa puno grana, na primer kesten je idealan za ovaj horoskopski znak. 

субота, 05. мај 2018.

DJURDJEVDAN JE PRAZNIK PUN NARODNIH OBIČAJA I MAGIJSKIH RADNJI







Đurđevdan je praznik koji se proslavlja 6. maja i njime  se obeležava uspomena na Svetog Đorđa.

To je jedna od slava koja se najviše slavi u Srbiji ,a većina onih koji je danas slave,naročito u gradovima,ne zna kakvi su običaji bili nekada vezani za proslavu ovog praznika.

Ono što je karakteristično za ovaj praznik (slavu) je da ga poštuju i pravoslavci I katolici a Djurdjevdan slave i Romi(Cigani).

Praznik Svetog Đorđa kod Srba se ne slavi isto kao i u drugim hrišćanskim zemljama jer su običaji i verovanja srpskog naroda vezani za Đurđevdan svakako postojali i pre nego što je narod primio hrišćanstvo.

U svakom domu u kome se proslavlja ovaj praznik, nalazi se ikona svetog Georgija koji ubija aždaju.

Sveti Đorđe je na ikonama prikazan na konju,  sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. 

Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane a Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.




Ali činjenica je da se na taj dan vrši  puno magijskih radnji za zaštitu,zdravlje,plodnost stoke i dobre useve pa se veruje  da je Sveti Đorđe  svojim praznikom  zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika jer se i Đurđevdan  smatra za granicu između zime i leta.

U proslosti su ljudi davali veliki znacaj mnogim verovanjima  i verskim praznicima pa i Djurdjevdanu.

Verovalo se da pre Djurdjevdana ne treba brati i mirisati selen, a na Đurđevdan svako uzima po jedan stručak koji omiriše i zadene  za pojas(muškarci), a devojke i mlade žene za đerdan.

 Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.

Smatralo  se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile pa  su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.

Danas ima mnogo razlike u slavljenju DJurdjevdana, ali su  jos ostali neki obicaji koji se svuda primenjuju.Često uobličeni novije oblike kultovi i mitovi još uvek žive u Srbiji.    

Karakteristično je da se svi običaji vezani za Djurdjevdan vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj.

Glavni običaji su:

umivanje  biljem

pletenje venaca od bilja

djurdjevdanski uranak

kupanje u reci


 
 Posebno su za ove običaje značajne biljke ( selen, kopriva, vrba, dren, zelena pšenica itd.), kojima se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju.   
                               
 umivanje  biljem

Žene i devojke uveče donesu kući „omaje“ ( voda sa vodeničnoga točka), „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola.

 U tu vodu stave  različito bilje  i obavezno dren,  zdravac i crveno jaje, čuvarkuću koje je ostalo od Uskrsa, pa se to onda stavi pod ružu u bašti da prenoći,a ujutru se njom umivaju ukućani.


pletenje venaca od bilja


 Uveče, uoči Djurdjevdana, neko od ukućana nabere zelene grančice u najbližoj šumi (obično vrbove grane)i njima na sam Djurdjevdan, pre zore okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i  kapije.

 Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni - da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. 

Pletu  se i venčići od „djurdjevdanskog cveća“: djurdjevka, mlečike ,zdravca i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući.

 Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Djurdjevdana, a mnogi prave i krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama - da bi se sačuvali od grada (slično krstovima od badnjaka za Božić).


 Đurđevdanski uranak


Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu na zajednički „djurdjevdanski uranak“ na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

 Za uranak se pripremi jelo i piće,a obavezno se pripremi jagnje na ražnju pa se uz  pesmu, igru i veselje ostaje  i do podne.

Na djurdjevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.


kupanje na reci


Kupanje na reci , pre sunca je veoma je važno .

Ponekad se u reku bacaju venci od raznog cvijeća i sipa se mleko.

Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.


OBIČAJI U ISTOČNOJ SRBIJI ( TIMOČKI KRAJ)


Djurdjevdan  u ovom kraju naročito poštuju stočari koji tog dana isteruju  stoku u planine na letnje paše.

Najvažniji  običaj za taj dan je žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca.

Pričešćivanje se vrši tako što se krvlju prvog jagnjeta koje je toga dana zaklano,radi zdravlja,svi ukućani mažu po čelu i obrazima.

Običaj je bio i da  svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i da mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu.

Kada  posle liturgije sveštenik izađe među jaganjce , zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.

Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru..
         

DJURDJEVDANSKI OBIČAJI NA JUGU SRBIJE ( VLASOTINAČKI KRAJ)


U selima brdsko  planinskog dela vlasotinačko crnotravskog kraja, jedan dan pre Djurdjevdana-  bere se cveće,  pletu venci, vrši odlučivanje jagnjadi , počinje muža ovaca i pravi se belmuž.


                                              BELMUŽ




Belmuž se pravio na sledeći način.

Uveče se pomuzu ovce, pa se mleko podsiri i iz cedila izvadi mladi neslan sir.

Taj sir se onda stavljao u lonac, a lonac se stavljao na vatru  i obavezno se dodavalo kukuruzno brašno. 

Sve bi se posolilo , mešalo varjačom  i kuvalo dok  potpuno ne ispari voda.

Ova kašasta masa(belmuž) se hladila i služila  na livadi ili za sovrom.



Ovaj recept je jedinstven na jugu Srbije, a  postojao je i u selima  Zaplanja(podnožje Suve Planine).

Danas se cesto belmuž pravi na isti način, ali na sporetu.



Tako se na Djurdjevdan proslavljao i dan ovčara i početak muže ovaca, koja je trajala sve do jeseni.

Na Djurdjevdan , rano ujutro, devojke su isle u polje da beru cvece, a onda su kod kuće od njega plele vence,pevale pesme(:“ o venče, venče,oće li me momče“) i vence stavljale ovcama i kravama oko vrata.

Na Djurdjevdan se ovce trljaju travom selin a mesio se poseban hleb (kravajče   koji ima rupu u koju se stavi prsten ,a kroz prsten se provuče selin .

Ovci koja se prva ojagnji oko vrata se stavlja venac od cveća da ima vise mleka pa se  pomuze se kroz rupu na kravajčetu.

Takodje je postojao  obicaj da se u ranu zoru seku  komadici ovčije vune ili perja živine i zakopavaju u mravinjak pri čemu se govorilo( slično kao kod džaranja vatre za Božić) da imaju toliko stoke ili zivine koliko je mrava u mravinjaku.







Domaćini koje slave ovu slavu očekuju vedro i lepo vreme, jer je to znak da će godina biti rodna, ali i zato što se toga dana ruča u prirodi.

Domaćini će pripremiti slavski kolač,koljivo i vino koje će sveštenik Srpske pravoslavne crkve osveštati ,dočekaće goste i proslviti jedan od najvećih prolećnih praznika.
.


четвртак, 19. април 2018.

VILE,ALE,VEŠTICE,VAMPIRI,BABAROGE....



Verujem da se i vi sećate naših bajki u kojima su živele vile,veštice,vampiri,zmajevi..

Ja sam kao dete uživala u ovim bajkama i nikada se nisam plašila ni Babaroge ni ostalih čudnih likova iz ovih bajki već sam želela da saznam nešto više o njima.

Ono što sam saznala ispričaću ovde i vama.


                                                VAMPIR






je mitološko biće koje su iz slovenske mitologije preuzeli skoro svi narodi.  

Sloveni su verovali da čovek dok je živ ima dušu i telo koji su nerazdvojni, a da se nakon smrti duša odvaja od tela i odlazi u svet mrtvih.

Kod vampira se to nije dešavalo, a vampir je mogao da postane svaki čovek pod odredjenim okolnostima.

Vampir je mogao da postane čovek koji je umro nasilnom smrću ili ako bi pokojnika preskočila neka životinja(najčeše mačka)pre nego što bi telo pokojnika bilo sahranjeno.

Verovalo se takodje da se povampiruju loši ljudi koji su krali,ubijali ili nisu poštovali religijske propise jer njihova duša nije mogla da ode u svet mrtvih već se vraća u telo umrlog  i to telo ostaje živo i aktivno.

Ako je pokojnik umro nasilnom smrću ,mogao je da se povampiri tako što je u njegovo telo ulazio djavo i to tako što bi u telo umrlog udahnuo život.

Tako je vampir bio mrtvac koji povremeno ustaje iz groba i vraća se medju žive.

Danju je mirovao u grobu,a noću je izlazio iz njega i lutao do zore kada se vraćao u grob.

 Vampiri su naješće posećivali svoje kuće i kuće svojih rodjaka a mogli su da se sretnu u gluvo doba noći na groblju,raskrsnicama ili u vodenici i izazivali su strah i kod ljudi i kod životinja.Taj strah nije bio bezrazložan jer su po verovanju koje vladalo u mnogim krajevima,ubijali ljude i stoku,davili ih i pili im krv.

Da bi se odbranili od vampira,ljudi su se trudili da spreče povampirenje a to su radili tako što su umrlom za koga se pretpostavljalo da može da se povampiri,u pupak zabadali iglu ili trn od crnog gloga i zasecali mu žile ispod kolena.

Ako bi se neko ipak povampirio,pribegavalo se njegovom "ubijanju".To "ubijanje"nije bilo jednostavno jer je trebalo najpre da se utvrdi ko se povampirio i gde se nalazi.Kada bi se to utvrdilo,odlazilo se na njegov grob(grupno)sa glogovim kocem kojim su probijali srce vampira,dobro pazeći da ih njegova krv ne poprska jer bi onaj koga je krv poprskala umirao i sam postajao vampir.

Ranije se dešavalo i da su vampira vadili iz groba i spaljivali što su vlasti pokušale da ukinu ali te mere nisu uvek bile delotvorne jer je strah od vampira bio veći.



                                      DREKAVCI ILI NEKRŠTENCI






Drekavac ili nekrštenac je biće iz mitologije Južnih Slovena.Po legendi je to materijalna manifestacija umrlog,nekrštenog čoveka ili detata koje ne može da nadje mir ,pa proganja one koji su  mu se zamerili u životu.

Verovalo se da su oni nevidljivi i da ljudi mogu samo da ih čuju kako pište i vrište.Iako su nevidljivi ljudi su ih različito zamišljali.Često su ih zamišljali kao malo,stvorenje,slično životinji koje stalno urla ili kao ptice,mačke ili miševe.

Sudbina drekavaca je bila teška jer nisu pripadali svetu živih a ni mrtvi ih nisu prihvatali.Oni su bića bez utočišta i njihove duše stalno lutaju.Najčešće se kreću po grobljima i jako se plaše svetlosti.

Pojavljuju se samo noćui to u vreme nekrštenih dana,od Božića do Bogojavljenja,kada su napadali,pre svega,malu decu,a nekada i još nerodjenu decu.

Napadali su i ljude koji se kasno noću nadju u blizini groblja ili šume tako što im skoče na ledja i teraju ih da hodaju celu noć a ukoliko se čovek opire bude izgreban i počupan.

Mnogo su opasniji za decu jer kod njih izazivaju razne bolesti pa čak i smrt.

Kao odbranu protiv njih ljudi su koristili vatru jer bi oni u blizini vatre odmah izgoreli pa je zato u kući u kojoj je bilo novorodjene stalno gorela vatra.



                                                 ČUMA






je danas skoro zaboravljeno mitsko biće jer već dugo nema epidemije kuge .

Čuma je naješe zamišljana kao stara i ružna žene buljavih očiju,tankih nogu i čupave kose,mada su je negde zamišljali i kao mladu devojku obučenu u belo ali su svuda verovali da nju običan svet ne može da je vidi,već samo ljudi koji su rodjeni u subotu.Takodje se verovalo da je nju medju ljude poslao Bog i da su se one uvek pojavljivale u grupi.U kuću su ulazile kroz dimnjak ili preko tavana gde su znale da se nastane.One su nosile zemljanu posudu sa strelama kojima su gadjale i ubijale ljude a posebno su volele da otmu decu pa otuda i narodna izreka"kupi kao čuma decu".

Ljudi su se od čume branili na razne načine a često tako što njeno ime nisu izgovarali.

U želji da je odobrovolje trudili su se da poštuju njenu sklonost prema kupanju i čistoći jer su čume najviše harale tamo gde je prljavo pa su se poistoveivale sa kugom i kolerom.

Za nju se verovalo da je neuništiva i da se jedino plaši crnog psa i vola a ona se mogla pretvoriti u crnu mačku.

Kao zaštita od čume se koristio beli luk i čisoća a često je i oko sela pravila zaštita tako što su dva brata blizanca orala krušnu brazdu oko sela sa dva crna vola koji su takodje bili blizanci.



                               SUDJAJE ILI SUDJENICE


I pored tvrdnji vizantijskog pisca Prokopija da Sloveni "ne znaju za sudbinu",naša narodna verovanja pokazuju suprotno.

Sloveni jesu verovali da se budući dogadjaji mogu menjati ali da se na ljudsku sudbinu ne može bitno uticati jer je ona odredjena neposredno posle rodjenja i ne može se promeniti o čemu svedoči i zapis Vuka Karadžića 

 „Narod naš misli da je svakome čovjeku suđeno šta će mu se u vijeku dogoditi i kakvom će smrti umrijeti, i da se čovjek od suđenja ne može sačuvati.“

Naši preci su verovali u Sudjenice ili Sudjaje koje su slične Mojrama kod starih Grka ili Parkama kod Rimljana.

Postojale su tri Sudjenice i one su uvek dolazile zajedno u kuću u kojoj se rodilo dete.Bile su nevidljive ali su ih zamišljali kao lepe devojke koje su obučene u bele haljine ili u narodnu nošnju i nisu imale imena.

Dolazile su prve tri noći po rodjenju deteta i to u ponoć spuštajući se kroz dimnjak.

Najstarija je želela da se "sudjenje" održi odmah,srednja je odlagala za sledeću noć ali je uvek prihvatano mišljenje najmladje i "sudjenje" se održavalo treće noći kada je i odredjivan životni put novorodjenčeta.

Kada bi one donele presudu,ništa je više ,pa ni Bog,nije moglo promeniti.Upravo zbog toga ljudi su se trudili da umilostive Sudjenice  pa porodilja prva tri dana nije izlazila iz kuće a sve tri noći je ostajala budna.Kuća je bila čista i osvetljena a porodilja i novorodjenče okupani i obučeni u istu i lepu odeću.
Na stolu su se nalazile tri pogae premazane medom,tri čaše vode,tri čaše vina i zlatni novčić.

Treće noći bi pogače pojele žene ako je dete bilo žensko ili tri muškarca ako je bilo muško a pod glavu deteta je stavljan bosiljak i kolačić.




                                                  VILE 







 Vila je mitsko biće koje se najčešće pominje u našim narodnim pesmama.

Vile su opisivane kao mlade i izuzetno lepe devojke duge raspletene kose koja im pada niz ledja.

Bile su vitke i visoke a kosa im je bila ili "rusa" ili "zlatna" i ona nije smela da izgubi ni jednu dlaku jer se verovalo da je njena moć u njenoj kosi.

Imale su i krila koja su napravljena od svetlosti, energije i osećanja ali su imale konjska ili magareća kopita ili kozje papke.

Verovalo se da one ne dolaze na svet kao "božja stvorenja" već se radjaju iz rose,na nekom crvenom cvetu i to kad istovremeno pada kiša i greje sunce.

Vile su uglavnom bile dobre i pomagale su ljudima a uvek su živele u prirodi,daleko od ljudi.Živele su u pećinama i planinama /Avala,Miroč) ili u rekama,jezerima i šumama.

Ali i pored njihove dobrote ljudi su se plašili vila i pazili su da im se ne zamere jer su umele da budu osvetoljubive tako da su ljudi koji bi om se zamerili ostajali nepokretni ili slepi.

Vile su često sa ljudima koji su im pomogli u nekoj sitaciji ostvarivale pobratimski odnos.Poznato je da je Marko Kraljević imao vilu posestrimu koja mu je poklonila i konja Šarca.

Vile su imale svoja mesta na kojima su se okupljale i ta mesta su obično u svom nazivu imala reč"vila"("Vilino kolo","Viline vode").Njihovi obredi su bili tajni i niko nije smeo da ih vidi kako igraju ili se kipaju a postoji verovanje i da su one mogle da se pretvore u neke životinje(labudovi,sokolovi,vukovi,konji).


                                                                  RUSALKE





   

Rusalke su ženski vodeni demoni i zamišljane su slično kao vile ali nisu imale krila i kopita. 

Osim kod Srba,poznate su i kod Rusa i Bugara i verovalo se da Rusalka postaje devojka koja se udavila.


Imale su isključivo ljudski lik i živele su isključivo uz reke,jezera i izvore a svoje carstvo su napuštale samo jednom godišnje za vreme Rusalne nedelje i to u utorak uoči Duhova da bi dale potrebnu vlagu poljima.U vreme Rusalne nedelje ljudi su se pridržavali odredjenih zabrana da ne bi uvredili rusalke.

Bilo je zabranjeno ženama da peru veš i prosipaju vodu jer bi to moglo da uvredi rusalke koje bi onda tu ženu udavile.

U Rusalnoj nedelji se nisu ni šišale ovce jer bi se razbolele i ovce i ljudi a bilo je zabranjeno raditi i u vinogradu ili obavljati bilo kakav posao vezan za zemljoradnju.

Ako bi neko ipak morao da zbog nečega prekrši neku zabranu,kao zaštitu od osvete rusalki koristio je travu pelin jer se rusalke nje boje.
     

Smatralo se takodje da one donose mnoge neizlečive bolesti ali i da biljke mnogo bolje rastu na onim mestima na kojima su igrale rusalke.



                                                 VEŠTICA








Veštice su mogle da budu samo žene i važile su za zla demonska bića.

Postojalo je nekoliko načina na koje su žene mogle da postanu veštice.

Veštica je mogla da se rodi kao veštica,odnosno verovalo se da žensko dete rodjeno u crvenoj košuljici ili začeto uoči velikog praznika,postaje veštica ali tek kada se uda.

Takodje je žena mogla da postane veštica i ukoliko joj je majka veštica ali kad napuni odredjeni broj godina i uda se.

Veštice su bile starije žene jakih obrva,izraženih brkova i dlakavih nogu.Ljudi su izbegavali ove žene pogotovu ako su bile članovi njihove porodice jer se verovalo da one naješće napadaju one koji su im najbliži.

Zato što su ih ljudi izbegavali veštice su bile upućene jedne ne druge.One su održavale(obično u gluvo doba noći)tajne sastanke na nekom mestu gde nema ljudi(raskrsnice,stari orah) a dolazile su jašući na metli.

Na ovim sastancima se vršio i prijem novih veštica.Nova veštoca je morala ,da bi bila prihvaena,da žrtvuje nekog svog bližnjeg i da njegovo srce pokloni ostalim vešticama.

One su,kako se verovalo,birale svoje žrtve i kad bi je izabrale nije postojala prepreka da do nje dodju jer su se provlačile kroz ključaonice ili neku pukotinu.Žrtvi su čarobnim štapićem otvarale grudni koš i vadile im srca koja bi pojele.

Grudi žrtve su se same zatvarale a žrtva je ili odmah umirala ili mnogo kasnije što je zavisilo od volje veštice.

Kao i svi ostali demoni i veštice su se plašile belog luka a nisu trpele ni pelin i smilje.

Aktivne su bile obično subotom uveče mada su napadale i za vreme Božića,Poklada,Uskrsa,Ivanjskih noći i Djurdjevdana.Mislilo se da su mogle da naude samo mladjim ljudima dok onima koji su rodjeni u "muške" dane(ponedeljak,utorak,četvrtak i petak) i starijim ljudima.

Sudbina otkrivenih veštica je bila različita.Neke žene su proterivane,neke ubijane ali su mnoge koje su prtznale svoje grehe,pokajale se i obećale da će prestati da se bave veštičarenjem,bile pomilovane i bilo im je dozvoljeno da se uklope u normalan život i da se bave lečenjem zbog svog poznavanja lekovitog bilja.



                                                      MORA


je po svojim osobinama slična veštici.Ona kao i veštica postaje Mora samim rodjenjem ali za razliku od veštica,more su bile samo devojke.

Postoje verovanja da se devojka-mora posle udaje pretvara u vešticu.

Njena duša izlazi iz tela i pronalazi žrtvu koju pritiska i muči dok ova spava pa odatle valjda i izraz"imao sam noćne more" kad čovek nešto loše sanja.

Smatra se da je Mora uglavnom nevidljiva,a ponekad se javlja u vidu životinja(mačka,leptir).



                                                ZMAJ







U slovenskoj mitologiji zmaj je predstavljen kao veliko i moćno biće koje bljuje plamen i dali su mu mnogo više duše nego drugi narodi.

Verovalo se da je on životinjskog porekla i da je plemenito biće.On je štitio ljude i njihovu imovinu od grada i oluje i svako selo je moglo da ima svog zmaja koji je živeo u šumi pored nekog izvora ili reke.On je živeo u šupljini neke bukve i pre početka nevremena je izletao iz šupljine i uletao u oblake da bi se suprotstavio bićima koja su donosila grad i nevreme i naterao ih da skrenu oblake u drugi kraj.

Postoje dve verzije o nastanku zmaja.

Po jednoj verziji,on je nastao od šarana koji kad napuni četrdeset godina,dobija krila izleće iz reke i odlazi u šumu ili planinu.

Po drugoj verziji on postaje od smuka koji je presečen na pola pa se njegov prednji deo zavue u neku rupu.

Za zmaja se verovalo i da je veliki ljubavnik koji je ženama dolazio kroz dimnjak pa se pretvarao u čuveka.

Iz veze zmaja i žene su mogla i da se rode deca i to obično muška deca
koja su nasledjivala snagu i natprirodna svojstva svoga oca pa se tako zmajevo poreklo pripisivalo Marku Kraljeviću,Milošu Obiliću,Strahinjiću Banu...a neki junaci su i dobili nadimak "zmaj"(Zmaj Ognjeni Vuk,Zmaj od Noćaja...)




                                                        ALA








Ala je poznata kao biće koje predvodi gradonosne oblake i uništava letinu.Ona je veoma snažna a njen dolazak je praćen grmljavinom i olujom koja je čupala drveće iz korena.

Seljaci su je smatrali za veoma proždrljivu i zamišljali je kao čudovište sa velikim ustima koje u ruci drži veliku drvenu kašiku kojom zahvata sve što stigne.Otuda i izraz "alav" za čoveka koji mnogo jede.




                                                  BABAROGA









Babaroga je verovatno najpoznatije mitsko biće iz naših bajki.

Bila je to jako ružna krezuba baba sa rogom na glavi koja je plašila malu neposlušnu decu ,krala ih noću i odvodila u svoj brlog.